Znate šta uradi prosečan Srbin kada se probudi?
Kritikuje.
Kritikuje što mora na posao. Kritikuje što nema vode da se umije. Kritikuje Vladu, političare.... Čak i ove naše jadne fudbalere kritikuje! Kao da je nešto strašno promašiti prazan gol, kao fudbaleri su sramota za naš inače jako vitalan narod! Doduše to da smo vitalan narod je možda i tačno. Evo, pogledajmo naše penzionere! Oni su nam jako vitalni! Svoju vitalnost pokazuju najmanje dvaput mesečno kada trče po penziju, a da ne govorim o jurnjavi za slobodnim mestom u gradskom prevozu! Juče sam se našla u blizini praznog mesta u tramvaju na koje je kidisala baba sa slomljenim kukom a ubojitim štapom u ruci. Shvatila sam da nalaženje na pogrešnom mestu u pogrešno vreme moze jaaaaaaako da boli!
Ali nije nam samo najstarija populacija vitalna! I naš radni narod ima čime da se podiči. U Srbiji prosečni zaposleni radi 2-3 sata, a na poslu provodi čak 8, što je mnogo jer se onda umori i celi dan odmara. Na sreću, čula sam da je ovih dana pokrenuta peticija za smanjivanje broja radnih dana u nedelji jer su najnovije analize pokazale da možemo sa upola manjim radnim vremenom ostvariti isti proizvodni učinak, što doduše i nije tako teško. Koliko smo vezani za posao govori i to da se kući redovno vraćamo sa svakojakim suvenirima – ćapimo sve što stignemo! Ako je besplatno zašto da ne, a i ko zna kada će da zatreba!
Ono što sa sigurnošću mogu reći je da su Srbi jako verni – u svakom pogledu. Srbin se ni po koju cenu ne bi odrekao svog tridesetogodišnjeg “stojadina”! To je i razumljivo s obzirom da nov automobil viđa samo na Sajmu, mislim na izveštaju sa Sajma u prekjučerašnjoj Politici u kojoj mu zavijaju kikiriki, naravno buđav.
Što se tiče novina, imamo ih i više nego pismenih! Štampu redovno čitamo, pogotovo u prevozu kad zavirujemo jedni drugima u novine.
Jako smo religiozni! Srbin slavi prosečno 2-3 slave a obilazi bar dvaput više.
Jako smo i gostoprimljivi. Osmeh nam je non-stop na licu, nebitno što je onaj tipa – I ja tebi... - .
Veoma smo praktični. Mozda nismo bas mi izmislili bacanje smeća kroz prozor, ali kao da jesmo. Priznajte da nama to najbolje ide!
Srbija je zemlja stručnjaka, stranaka, kvizova, reklama za pivo. U Srbiji sa stalno nesto gradi i dozidava, doduše i ruši - koalicije, vlade, a najsrećniji se ovde mogu pohvaliti da su živeli u 5 različitih država. Na počasnom mestu u kući prosečnog Srbina je televizor, a daljinski upravljač ima vrednost jednaku skiptaru kralja.
U ličnoj karti prosečnog Srbina stoji da mu je omiljena grupa Bijelo dugme, omiljena televizija Pink, serija Kasandra kako glasi i poslednjih godina najzastupljenije žensko ime, osim Pamele naravno. Kod muških imena ubedljivu primat ima ime Radašin, a koliko je zastupljeno govori i činjenica da žene svoje vibratore nazivaju upravo pomenutim imenom.
Policija je ovde veoma na ceni, ali je ipak najperspektivnije zanimanje biti narodni poslanik. Tako glasi rezultat nedavno sprovedenog istraživanja, na kojoj je 90% učenika osnovnih škola izjavilo da bi se rado bavilo ovim blaženim zanimanjem. Kao argument istaknut je najbolji odnos rad – zarada, čiju visinu još možete određivati po sopstvenoj volji.
Doktori su u Srbiji jako predani svome poslu, ali ih od nedavno upućuju na specijalizaciju u neke od kazneno–popravnih ustanova. Navodno nešto su mutili oko invalidskih penzija i primali mito. Ja ne verujem u to! Kakav bre mito? Pa zar nije normalno platiti za operaciju slepog creva 50 evra?
Ono sto je pohvalno je to da se hranimo jako zdravo! Srbin je vegetarijanac – mesa gotovo i da ne vidi (izuzev na slavama). Tu ponekad odstupi studentska menza koja uz kukuruz posluži i skuvanog crva, ali to je verovatno zato da pokaže koliko je studentski standard zapravo dobar.
A što se tiče studenata, oni se štancuju znatno više nego što ima mogućnosti da se zaposle. Oni se uče lažno iskonstruisanoj istoriji, neetičnoj medicini, nepravičnom pravu, kritici. Jednom rečju, uče se kako da postanu prosečni Srbi!
